Branič

стр. 728.

б р а н ii ч

број 9.

давство, у коме је он изложио своје личне погледе о Формацији права Ј . Главне мисли овога списа, који је био као први оглас ове школе, биле су развијене у листу који је основао Савињи, са Ајхорном и Гошеном 1815; они су их по том поново претресли, резимовали и допуњавали у својим расправама о римском праву. Пухта се сматра с разлогом као други основалац ове школе; али он је учинио на мисао Савињијеву утицај, који није био баш увек срећан, систематишући претерано, у његовој теорији о обичају, оригиналне погледе учитеља више произвољно и ширег значаја. 3 Доктрина коју су обрадили Савињи и Пухта и правници историјске школе који су им следовали, премашила је много споредно питање о кодиФикацији, које је и дало повод њеном стварању; она би већ одавно пала у заборав, да није имала далеко општији интерес. Пошто је идеја о историјској Формацији права заузела место теорије по којој се држало да се може конструисати правни непромењив систем без обзира на искуство и чисто на основу разума, ова је школа ставила и ставља насупрот исту и радикалну противуречност старом нриродном праву и свима рационалистичким схватањима осамнаестог века. Но она је врло корисно дошла на време да сруши природно савргпено право које су правници обрађивали под утицајем Кантове ФилосоФије и списа његових многобројних ученика, а који су били на путу да задобију готово општу сагласност. Ово ново природно право, које је доста остало на гласу, у Немачкој, готово до половине прошлог века, дало је једну гомилу списа који, с разноликостима у примени, и под разним инспирацијама, имали су заједничко то, што су они основали целу правну зграду на одредби коју је засновао Кант, по коме право има за циљ опредељај услова под којима слобода сваког може постојати у исто време са слободом свију. Кант и његови следбеници усиљавали су се да изведу свако право из саме ове максиме, коју су они називали максима, коегзиствнције. 4 2 Вал^пу. Уот Веги!' ипаегег 2еИ №г беге^ећип^ ипс! В,есћ1;зл«8еепвсћаЛ 1814 2-ше е<1. НеМеЉег^, 1840. 3 Риећ1а. Г)аз бетЉпћеМагесћ!; — Ег1ап^еи 1. I, 1828; 1. II, 1837. 4 КапЈ. Ргтсјрев те(;арћув1дие8 (1и с1гоН. — V. Огоз. Бећгћисћ (1ез Ка1иггесћ(;8 1802, 6-е 6(1. 1841; Вапег Бећгћисћ <1е8 Ка4иггесћ18 1803,3-е ес1. 1825; V. КоМеск, 1.ећгћисћ топ УептпЛгесћ! ипс! с1ег 81аа1зт88еп8сћа1'1:. 4 уо 1. 1829 — 1834, 2-е 6<1. 1841.