Branič

стр. 970.

Б Р А Н И Ч

број 10—12.

суверенитета ван граница окупираних земаља. То мишљење које срећом није ново, умео је писац да поткрегш увек врло вешто употребљеним, а често са свим новим аргументима, и да учини неке резерве и за оно, што се до сад сматрало као да је насигурно Берлински Уговор уступио Аустро-Угарској. На завршетку своје студије г. Перић говори о положају који је створен Бошњацима и Херцеговцима у Србији трговачким уговором и конвенцијом о наслеђу с Аустро-Угарском и доцније консуларном конвенцијом са Турском, нападајући живо држање Аустро-Угарске у том питању, и њену таигајзе Гој али показујући у исто време можда и нехотично, с колико су се мало пажње с наше стране третирала најважнија питања. Нама је жао што се, у оквиру овог приказа," не можемо дуже задржати на неким странама, нарочито интересантним, ове књижице, а особито на уводу, који расправља о међународном положају Босне и Херцеговине. Но надамо се да ћемо имати прилике, кад ово делце изађе у српском преводу, да о томе опширније проговоримо. Др. В. М.

Рег$оппе8 Мога.1е&, раг Магдшв с1е УагеШев 8отгшеге8. Рат 1901 год. Морали или грађанско, фиктивно лице заузима у савременој нравној науци врло угледно место са својим атрибуцијама, улогама и престижом, какво место никад до сад није заузимало пре овога века, а по мишљењу писца, оно нема никаквих права на ово. Писац даље напомиње, да је у Француској услед доктрине ко ЈУ С У импровизовали софисти револуције, усвојена без критике од стране неколицине правника у почетку XIX века ова доктрина прешла услед понављања на веру првих и слепо примењивана од стране судова укоренила се услед навике готово у свију мислилаца, и постала општа. Дело се ово дели на три дела. Први износи опште погледе и суморну критику свију теорија о правним лицима, које су се јавиле од Револуције до данас. Писац је имао поглавито намеру да у овом првом делу изнесе неоспорне примедбе и опаске са којима је хтео да пољуља веру у читаоца и у једне и у друге између њих. да га одвоји од уобичајеног начина мишљења и да га ослободи тако да може разумети нове ствари, нове по томе што су оне заборављене. «