Branič

О УРЛЧУЊИВОСТИ

495

мишљење, већ да саме, на основу псих ;лошког посматрања донесу закључак о урачуњивости оптуженога у времену извршења кривичнога дела. Када се пажљиво прочита одредба, коју је хтела да унесе у пројекат комисија за израду пројекта крив. закона за Северну Немачку, а кој смо ми напред цитирали, онда је лако увидети да је оправдана она наша замерка чистом психолошко-правничком приндипу одређивања урачуњивости. Међутим ни сам медецински критеријум за одређивање урачуњивости није довољан, јер има случајева, у којима, и ако постоје психологаки знаци душевне болести, свест није понигатена, те се онда без психологако-правничког критеријума не би могло правилно решити питање о урачуњивости. Но о овоме ће доцније бити више говора. Да би постављено питање могли што је могуће правилније решити потребно је, да се упознамо и са руским пројектом кривичног законика и неки важнијим мигаљењима, која су при његовој изради дали извесни психијатори и правници. Руски пројекат је поделио стање неурачуњивости у три групе: 1., недовољно умно развиће; 2., болесно поремећење душевних радњи; и 3., несвесно стање. Мотиви рускога пројекта убрајају у прву категорију стања неурачуњивости: а) блесавост; б) слабоумност; и в) глуво-немост. И када у мотивима рускога пројекта не би било изречно напоменуто, да се у свакоме од наведена три стања неурачуњивости из прве категорије увек, поред мигаљења вегатака, узме за основу решавања психолошки критеријум, те би се ипак морало у конкретом случају чинити, јер ступњи умне неразвијености у сва три поменута стања (блесавост, слабоумност, глуво-немост) могу бити веома различни. Отуда је и ова редакција у руском пројекту изазвала приличну критику и различне предлоге за дефинисање стања неурачуњивости .