Branič

496

Б Р Л Н II Ч

Што се тиче друге групе стања неурачуњивости (болесно поремећење душевних радњи), мотиви пројекта објашњавају ово дефинисање тиме, што су се њиме хтели да обухвате сви случајеви душевне поремећености. Мотиви наводе, да је за правника сасвим свеједно какви су патолошки знаци болести и који је облик душевног обољења. За правника је битно питање: да ли |е болест у стању да код учиниоца искључи сазнање о делу и управљање својим поступцима. А ово питање није у стању да реши сам суд, већ треба да прибави мишљење нарочитог вештака, који ће болесника узети у посматрање, па онда судијама изложити карактер и знаке болести, а нарочито, од каквог је уплива та болест могла бити на душевне радње у време извршења кривичног дела. (Оге1епег, стр. 112-119). У место израза „болесно поремећење душевних радњи" предлаган је израз „душевна болест". Али комисија је одбацила овај термин с тога, што је он ограничен само на извесне облике душевне цоремећености, које психијатор није у стању тачно да одреди, док је међутим у стању да констатује душевну поремећеност у опште. Најзад, у трећу групу стања неурачуњивости убраја руски пројект бесвесно стање. Према објашњењу у мотивима пројекта у ову групу не спадају само случајеви обичне несвести, већ и случајеви, у којима се човек налази у таквом психичком стању, у коме није у стању да сазна шта је учинио. У овакво душевно стање може човек доћи услед какве болести са великом ватруштином, услед нервних болести, наступа за време бремена код женскиња и при порођају, у сну и заносном стању (бунилу), при патолошким афектима, при уживању наркотичних срестава, а нарочито у напитом стању. Што је руски пројекат, поред прве две категорије стања неурачуњивости усвојио и ову трећу — бесвесно стање, то му се свакојако мора уписати у добре стране, јер ни прва ни друга категорија неурачуњивог стања, коју је руски пројекат усвојио не обухвата случајеве, који се хоће да уврсте у категорију бесвесног стања. Ова последња група хоће да обухвати