Branič

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ОДСТУПЕЛИХ МИНИСТАРА

501

њења, или уредбе, или другог којега акта извршне власти али, онда између два прописа, старог и новог, онај ће се применити који је повољнији за појединца, чија се ствар расправља. Код законодавног објашњења тога избора нема, — оно ће се увек примењивати, без обзира да ли је лакше или теже од одредбе коју тумачи. Такав је случај и са законодавним објашњењем § 37. Њиме је несумњиво учињена штета одступелим министрима. Они су могли, пре но што је оно изгласано, полагати наду да ће њихове жалбе, које су се налазиле на решавању пред Државним Саветом, бити одлучене. као што је раније већ било у појединим конкретним случајевима, у њихову корист, тј. да не могу бити стављени у пензију против своје воље. Сад одступели министри немају више ни права да очекују да им се понуди ма какво место, пошто је влада добила изречно овлашћење да их непосредно пензионише, чим сиђу са својих положаја. То су недостаци законодавних објашњења. Они су толико осетни, да би таком средству требало прибегавати само у крајњој невољи, кад законодавно тело не би у могућности било ни једну другу од својих атрибуција да употреби. Деси ли се, да се каква законска одредба не прилагођава духу нових идеја, кад је застарела или недовољно јасна, простије је и корисније или њу потпуно заменити другом, или је само допунити на местима где показује празнине. Цео закон не мора се дирати, он може у остал 1М својим диспозицијама задржати свОј стари облик. На тај начин, много правичније и без компликација постигнут је исти циљ коме тежи и законодавно објашњење. Поред тога што је рђав начин употребљен, питање је, да ли се законодавним објашњењем § 37. успело, да с? правни положај одступелих министара са свих страна расветли и коначно регулише? Далеко од тога. На првом месту, ми ни данас, придржавајући се њега, не бисмо били на чисто с тим, да ли министар може, против своје воље, бити отпуштен. У законодавном објашњењу говори се изречно о пензионисању и о § 70. Али, шта је с отпуштањем и с § 76., хоће