Branič

502

Б Р А Н II Ч

ли се и он моћи применити на одступеле министре, као и на остале чиновнике? Пошто су они изједначени с осталим чиновницима само у погледу пензије, то, у ћутању законодавчевом, можда би се могла назрети намера, да је хтео да их спасе тешких последица § 76. То с : не да закључити, кад се проучи дебата у Народном Представништву, која је следовала предлогу, и кад се у опште има на уму финансијски разлог који га је изазвао. Тај недостатак у толико је теже растумачити, што се сам § 37. не бави искључиво пензијом одступелих министара. Али, као што је тај параграф, по нашем мишљењу, и пре законодавног објашњења, имао онај исти смисао, који му је њиме дат, тако исто, и у погледу отпуштања, он садржи довољно обавештења. Ако је могло још и бити места сумњи, да ли влада има право да одмах пензионише одступелог министра, не понудивши му оне положаје који су назначени у § 37., чим је реч о томе може ли га отпустити, немогуће је оклевати с одговором. Пензија представља стечено нраво, за које је законодавац прописао нарочите погодбе, које и он сам мора поштовати. Он министра ставља у пензију, као и остале чиновнике. Зашто га онда не би могао и отпустити? Влада, која одступелог министра отпусти, није погазила ни један законски пропис, јер он још никаквих права није стекао. Ту је у питању чисто његов интерес. Такав поступак не би ни могао изазвати административан спор, — Државни Савет није компетентан да о томе решава. Интерес министров отпуштањем очевидно трпи штету, али § 76. ставио је интерес државне службе изнад интереса свију чиновника у опште. О томе је једини судија сама влада, која, у том погледу, има потпуно одрешене руке: она ће поступити према одступелим министрима, као што чини према осталим чиновницима, — по своме нахођењу. § 37. то јој не забрањује. Он садржи само једно наређење у својој првој алинеји. Оно се тиче одступелих министара који уживају право на пензију. Они се морају ставити у стање покоја, кад год буду затражили. Сви други, који не располажу тим правом, немају на чему да базирају своје захтеве; о њима се може не водити