Branič

38

Б Р А Н II Ч

А да, опет, уношење само психолошког критеријума у законску дефиницију урачуњивости није оправдано, о томе смо се могли уверити из раније наведене дефиниције некадањег пројекта за сев. Немачку, као и из одредбе тссканског кривичног законика од 1853 год., коју је у свом мишљењу цитирао криминалиста Вулферт. Код овог система одређивања урачуњивости даје се искључиво право судији, да оцењује душевно стање оптуженога, као и то, када ће се за мишљење обраћати вештацима — лекарима. С тога се и норвешком пројекту кривичног законика, који је иначе израђен у савременом духу, може с правом замерити, што поред психолошког није изречно унео и медицински критеријум у одредбу о урачуњивости. Израз — у § 44. норв. пројекта — „услед заосталог развића или ослабљења душевних сила" не може се смаграти као медицински критеријум, јер се тим изразом не означава непосредно болесно душевно стање или душевна болест. Према свему наведеноме сматрамо, да је мешовити систем законског одређивања урачуњивости најпотпунији и најбољи, јер он за данас најбоље одговара начелима кривичног права. Психички живот индивидуе тако је компликован и разнолик, дајезањегово испитивање и оцену потребна сарадња и лекара и психолога, те с тога и треба спојити сарадњу лекара и правника при оцени питања о урачуњивости, које је и најтеже и најделикатније и најважније у кривичном праву. 4. Који је систем одређивања урачуњивости усвојен !/ важнијим модерним законодавствима? Да отпочнемо са француским кривичним закоником. Говорећи о кривичној одговорности, француски законодавац искључује ову у слу ају, када је оптужени за време извршења кривичног дела био суманут (е1а! с!е бетепсе), или ако је био принуђен силом, којој није могао одолети (чл. 64 фр. крив. зак). Овако скучен појам о урачуњивости не може се данас наћи ни у једном другом од модернијих законодавстава, сем у француском и нашем.