Branič

О УРАЧУЊИВОСТИ

39

Ова непотпуност при одређивању појма урачуњивости од стране француског законодавца да се објасннти донекле тиме, што се франц. крив. законик датира од 1810 год., наравно са извесним доцнијим изменама. Израз „е1а1 с1е сЗешепсе" (суманутост, лудило), не обухвата све видове абнормног душевног стања, те би се према томе узело да постоји стање урачуњивости увек, кад год оптужени не би био оглашен од лекара за лудог. С друге стране је дефиниција ова непотпуна и у томе, што је израз „ако је био принуђен силом, којој није могао одолети" — тако неодређен и растегљив, да је тумачење ове одредбе изложено разноликом и неједнакам схватању од стране судија. Да ли се под овом принудом разуме само физичка, морална или психичка принуда, или све три укупно, то се из ове одредбе не да позитивно закључити. Иначе се види, да је законодавац усвојио мешовити критеријум за урачуњивост, т. ј. медицинско — психолошки, и ако Веома непотпуно. Наш кривични законик у § 53. даје овакву одредбу о неурачуњивости: „Ни злочинства ни преступљења нема онде, ако је онај, који је какво дело учинио, у време кад га је учинио, био луд, или је иначе слободна воља код њега искључена била." Необична сличност између ове одредбе нашег крив. законика и оне фраицускога! И ако је наш кривични законик од 1869 го \, а допуна § 53. нашег крив. зак. од 1851. види се, да је она извршена по угледу на француски кривични законик, док је иначе наш кривични законик израђен према староме немачком кривичном законику. И одредба нашег кривичног законика о урачуњивости има оне исте мане и недостатке као и она у француском крив. законику. Лудило не обухвата све случајеве абнормног душевног стања, те би према томе у случајевима афекта, помућене свести и т. п. према нашем крив. зак. постојала урачуњивост. Исто тако и у случају недовољног умног развића, ако је оптужени старији од 16 година.