Branič

54

„Начело, изречено у § 154. а. каз. законика има примене иотпуно и на пропис § 177. каз. законика". „Најзад гледиште Апелационог Суда у овом питању не само да се не слаже са одредбама § 177. и 154. а. каз. законика, него је шта више противно, како данашњој науци тако и коментару г. Ценића, на које се Апелациони Суд позива. (В. коментар г. Ценића стр. 570, 566 и 533) где се изриком каже: „Само једна невештина лекара да лечи рањеника или доста занемарено надгледање повређенога од стране његове не иде ни у колико у ползу учинитеља." 28. ДОотиви за поотојање иди измену кажњивог деда, морају бити у прееуди нарочито наговештени и оцељени. Одлука Опште Седнице Касационог Суда од 11. марта 1900 Бр. 2298. Свињче приватног тужиоца ишло за рабаџијама до планине Јелице, па га ту нестане. Сведоџбама присутника, доказано је да га је оптужени присвојио, што он одриче. Тужен је за дело крађе по § 211. а. каз. законика; али пресудама првостепеног и Апелационог Суда буде осуђен на 25 дана затвора, за дело утаје по § 230. каз. законика. Примедбе I одељења Касационог Суда од 26. фебруара 1900. Бр. 1668. „Кад је у даном случају Љубомир оптужен за дело крађе стоке из §.221. а. каз. законика, а првостепени суд узима противно да стоји дело утаје из § 230. истог законика, — онда Апелациони Суд одобравајући првостепену пресуду требао је да обележи карактерне знаке и једног и другог дела, а затим да да разлога: а) зашто се на радњи оптуженика не могу констатовати карактерни знаци крађе; и б) чиме се утврђује у овом делу постојање карактернпх знакова утаје." Противразлози Аиелационог Суда I одељења од 6. марша 1900. Бр. 1031. „У првостепеној пресуди изнета квалификација дела, образложена је следећом мотивацијом: Сведоџбама заклетих сведока Тодора Стојано-