Branič

74

Б Р А Н И Ч

или није. Јер, нема разлога: зашто би санаследници његови могли уједно искључити и њега, под изговором, што није извесно да је још жив, и његовог потомка, под изговором, што није доказао да је он умро?! Потомак, представљајући свогнесталог претка, нетражи неко право, које је проиало његовом претку; ту је једно од овога двога: или је његов предак још жив, и онда је он наследио покојника, или је већ умро, и онда је он — потомак — дошао на његово место. У осталом, овако решење постављеног питања је доследно и одредби §-а 49, по којој нестали не губи своја ирава (у која, ван сваке сумње, спада и права наслеђивања), него долази под особиту заштиту закона. 203 — 3) Дејство права престављања. — Оно се састоји у томе: исто се представник (потомак) пење на ближи степен покојнику, заступајући место умрлог претка (репрезентата), независно од воље овога, те тиме добија могућност да, као заменик претков, наследи покојника, а заједно с оним сунаследницима, с којима би и репрезентирани умрли предак то наслеђе делио. Н. пр. унук покојников представља умрлог сина покојниковог, а оца свог, да би стао напоредо с другим живим сином покојниковим, а стрицем својим, и са њим поделио наслеђе дедино. 204. — Из овог дејства права представљања истичу ове последице: а) Потомак може представљати и оног свог умрлог претка, чијег се наслеђа он одрекао-, тако н. пр. сину, који се одрекао очевог наслеђа, ништа не смета да, представљајући свог оца, наследи заоставштину дедину, заједно са стричевима. б) Потомак може представљати и оног свог претка, за чије је наслеђе оглашен као недостојан. в) Представник не мора бити ни зачет за живота онога кога представља. Тако н. пр. унук, рођен по смрти дедовој, може, представљајући и оца и деда свог, наследити неког трећег сродника свога (нпр. брата дедовог односно. стрица очевог); и г) Представник не одговара за дугове онога, кога представља, већ за дугове покојника, чију заоставштину наслеђује.