Branič

НАСЛЕДНО ПРАВО

205. — Деоба наслеђа међу потомцима, који представљају своје разне претке, у истом степену сродне с покојником, дели се по стаблима, а не по ?лавама потомака; а они, пак, потомци, који заједно (укупно) представљају само једног претка деле део тог аретка по главама тј. на равне делове. Да објаснимо ово једним примером: Петар је умро. Имао је три сина: Б. В. и Г., који су сви, пре њега, помрли и након себе оставили децу, и то: Б. једног сина: а, В. два сина: б. и в„ а Г. три сина: г. д. и ђ. Заоставштина Петрова поделиће се у шри дела, јер има три стабла, три његова сина. Један ће део добити а, син Б-ов; други: б '. и в., синови В-ови; а трећи: г. д. и ђ., синови Г -ови. За овим ће: синови В-ови поделити међу собом део свога оца на равне делове (по 1 | 2 ); а синовиГ-ови, поделиће опет део свога цао такође на равне делове (по Чз). 206. — IV. ЏрвеНетво (приоритет) мушке дозе над ЖеНбКом.. — То се првенство огледа а) у томе: што синови („мушка деца") умрлога и њихни иотомци први наслеђују умрлога, искључујући из наслеђа ћери („женску децу") умрлога и њихне иотомке, мушке и женске; и што и од синовљевих потомака, кад они при наслеђивању представљају свога умрлог оца а сина покојниковог, први наслеђују опет његови мушки потомци (тј. унуци умрлога) искључујући такође његове женске потомке (тј. унуке умрлога). То је смисао §§ 396 и 397. у вези с § 399; б) у томе: што, кад оца умрлога нема, браћа умрлога и њихни потомци први наслеђују искључујући из наслеђа своје (а и умрлога) сестре и њихове иотомке-, и што од братњевих потомака, кад ови при наслеђивању представљају свог умрлог оца а брата покојниковог, први наслеђују опет његови мушки потомци (тј. синовци умрлога) искључујући такође његове женске потомке (тј. синовице покојникове). § 402. „начином опредељеним" а тим се мисли на §§. 396 и 397 У оба случаја је, дакле, у основи једна иста идеја: да и при неиосредном наслеђивању и при иосредном