Branič

80

В Р А Н II Ч

нуке ) иредстављајући свога оца или своју матер (а унука или унуку по сину умрлога лица, како је који случај: а, или б или в под I. у броју 210), стати Нипорсдо с остилим преживелим унуцима или унухама умрлога лица, (тј. с браћом или сестрама свога оца), а ако ових нема, онда с њиховим потомством (како је који случај: II. или III. у броју 210); Зашим ће с њима заједно иредсшављаши заједничког им претка: свога деду а сина умрлога лица и доћи на наслеђе свога прадеде или своје прабабе (с!е сишз-а), н добити или сву заоставшину умрлога лица (с!е сишз-а), или само оео свога деде или своје бабе (како је кад случај: а) или 6) у броју 209). Зашим ће Шу заоставштину или шај део наслеђа поделиши на шолико равних делова, колико је било унука по сину умрлога лица, па део свакога унука наследпће деца његова (односно праунучад' која га предсшављају, на равне делове. Ето то је смисао друге тачке у § 399. „Тако и араунучади мушкој припада део својих родитеља умрлих" (т. ј. унука умрлога лица). 212. — 4. Ако нема синова умрлога лица ни њихова иотомства (ни мушког ни женског) онда наслеђују ћера његове и деле заоставшшину његову („родитељско имање") на равне делове. (в. § 400., у коме се помиње само очино имање, али ово несумњиво важи и за материно ; стога би боље било да је речено родишељско имање, као и у §-у 397.). 213. — 5. Ћерино потомство (или „женско пошомство", § 400) наслеђује, по ираву иредстављања иреминуле ћери умрлога лица, и дели га међу собом онако к&о и синовљево потомство (§ 400.). Дакле: I. Ако је умрло лице имало само једну ћер, која је преминула и иза себе оставила и мушку и женску децу (тј. синове и ћери, односно унуке умрлога лица), онда ће прво мушка деца њена (дакле синови њени а унуци умрлога лица) наследити, престављајући своју матер а ћер умрлога лица, сву заоставшшину дедову или бабину и поделити је међу собом на равне делове (§ 397.), а искључиће из тога наслеђа женску