Branič

НАСЛЕДНО ПРАВО

81

децу преминуле ћери умрлога лица (односно сестре своје), којима ће бити дужна дати из тог наслеђа издржање и пристојно удомљење по § 397., ако су још девојке. — А ако су деца преминуле ћери умрлога лица, сва женска, онда ће она, представљајући своју матер, наследити сву заоставшишну дедову или бабину и поделити је међу собом на равне делове. II. — Ако је умрло лице оставило више ћери, од којих је једна преминула и иза себе оставила децу, онда ће ова, и то прво мушка, па ако ових нема, онда женска (в. напред I.), аредстављајући своју матер (а ћер умрлога лица), доћи на наслеђе дедово или бабино, заједно с ареживелим ћерима дедовим или бабиним, и наследити део своје матере, тј. онолико, колико би и она наследила да је жива (§ 399. у вези с § 400. друга тачка), па ће тај део између себе поделити на равне делове. III. — Ако је ћерин син (а унук умрлога лица) такође умро, а оставио иза себе децу (тј. унучад ћерину а праунучад умрлога лица), онда ће опет прво његова мушка деца : синови (тј. ћерини унуци а умрлога праунуци) доћи на наслеђе, представљајући свога оца, па заједно са преживелом браћом његовом (а синовима ћериним односно унуцима умрлога лица) представљати своју бабу (односно преминулу ћер умрлога лица), па затим заједно с ареживелим ћерима умрлога лица- поделити наслеђе на толико делова, колико је ћери умрлога лица, и они, сви скупа, добити део преминуле ћери умрлога, коју они представљају. Тај ће део затим поделити на толико делова, колико је преминула ћер имала синова, па део преминулог јој сина добиће деца његова и поделити га међу собом на равне делове. А ако ћерин син није оставио мушку децу већ женску, онда ће га ова у наслеђу представљати и његов део добити из наслеђа (прадеда или прабабе) и међу собом га поделити на равне делове. Али кад год потомцп преминуле ћери умрлога лица (синови, унуци и т. д.) долазе, по праву представљати, на наслеђе па искључују своје сестре, они су као год и синовљеви потомци дужни давати им из Бранич 6