Branič

О УРАЧУЊИНОСТИ

91

старости треба поставити за неурачуњивост, т. ј. од кога доба старости треба да почиње урачуњивост јед нога лица? Према ономе, што смо мало час рекли о умној зрелости, изилази, да је праву границу неурачуњивости тешко определити. С тога се и научари и позитивна законодавства разликују у одређивању ове границе. Нарочито се мимоилазе и наука и законодавство у погледу одређивања границе апсолутне неурачуњивости, т. ј. до кога се доба старости дотично лице има сматрати као неурачуњиво и без нарочитог испитивања: је ли то лице урзчуњиво или не. Француски сос!е репа1 не поставља границу апсолутне неодговорности, већ тражи да се у конкретном случају испита, да ли је дотични радио с разбором (ауес сНзсегпетеп!). Према томе, ако је оптужени испод шеснаест година, а радио је без разбора, онда се пушта, али ће се, према приликама, дати или родитељима или у какав завод за поправку, где ће остати онолико времена, колико се пресудом одреди, али не може ни у ком случају прећи време његове двадесете године старости (чл. 66. сос1е репа1е-ај. А ако је овакав малолетник радио с разбором, онда ће се казна одређивати блаже, а закон одређује, како ће се те казне одређивати, у чл. 67-ом. Овај систем француског крив. зак. бра' и Гаро(20) Између осталога он наводи, да је тешко одредити границу апсолутне неодговорности и због тога, што је у згмљи, као што је њихова, тепжо подвести под један општи закон људе различне расе и који живе под разним климатима. Међу тим, могло би се десити, да се неко извуче испод кривичне одговорности, због тако постављене границе, и ако се има уверење, да је радио с разумевањем или разбором. Али овај француски систем одређивања урачуњивости код малолетних има и својих противника, и то међу самим француским криминалистима, као што су: Роси, Ели и Ортолан. * У главноме замерају, што се

(20) ОаггаиД, Рг&мз <3е <1гоИ спшше1, стр. 185. и др. * в. Оге1епег, 2игесћип§8Шп§;. стр. 142 и 143.