Branič

90

Б Р А Н И Ч

истекло за време љегова бављења у заводу за лечење. У том погледу је норвешки пројекат рационалнији, и ако се начелно појам о смањеној урачуњивости не може одобрити. Међутим, нови бугарски кривични законик који заузима једно од бољих места међу модерним крив. законицима, није усвојио принцип смањене урачуњивости. Досадањим својим излагањем ми смо се трудили да докажемо, да је појам о урачуњивости поникао услед рђавог схватања саме урачуњивости и да је тај појам у основи погрешан. Чим се у позитивни закон унесе рационална одредба о урачуњивости, онда ће и појам о смањенпј урачуњивости по себи отпасти. Наш крив. законик има одвећ непотпуну и нејасну одредбу о урачуњивости, као што смо то раније показали, те с тога би ту одредбу требало што пре изменути. VI. 0 урачуњивости малолетника. За појам урачуњивости тражи се, да је дотично лице достигло извесан ступањ умне развијености и зрелости. Само у том случају може оно оценити, да ли је радња, коју предузима, противузакона и да ли из ње могу произићи рђаве последице. Као што знамо, човек се и телесно и умно развија поступно, и до потпуног његовог развића треба да прође извесан низ година. Ово време се не да тачно определити, јер и телесно и умно развиће зависе од индивидуалних особина, које опет зависе делимице од наслеђа, а нешто опет од прилика, под којима се индивидуа развија, од климатских утицаја и најзад од особина саме расе. Према томе, доба потпуне телесне и умне развијености и зрелости не може се тачно определити. Када је, дакле, утврђено, да се до умне зрелости долази тек у иззесном добу старости, онда је сасвим оправдано, што и наука и позитивно законодавство, у извесном добу малолетства, искључују урачуњивост и кривичну одговорност. Но сада настаје главно питање: коју границу