Branič

92

Б Р Л Н II Ч

на оптуженичку клупу могу доводити и деда од 5—6 година. Код законодавстава, која одређују границу апсолутне неурачуњивости, наилазимо на одвећ различно постављање те границе. Шта више, не може се рећи, да је ово постављање границе диктовано ни особинама расе ни климатских односа, под којима живе дотични држављани. Докле на пр. руски крив. законик поставља као границу апсолутне неодговорности 10 година старости, дотле немачки крив. зак. у § 55. поставља границу од 12 година, швајцарски пројекат, у чл. 9., 14 година, норвешки такође 14 година, наш крив. зак. у § 55., каз и немачки, 12 година, а аустријски у § 237., као и руски, постазља границу од 10 година. Као што се види, ова граница неодговорности постављана је од ока и произвољно, без нарочитог критеријума. Ми ћемо радо признати, да је веома тешко определити границу старости, до које се код индивидуе узима апсолутна неурачуњивост. Али, да ли то треба да буде разлог, да се и сасвим мала и умно неразвијена деца доводе пред суд и на оптуженичку клупу? Треба само замислити, колико би оптуживање и мале деце (на пр. од 7—8 година) давало посла судовима и отежавало процедуру. Ми држимо, да је одређивање законске границе о апсолутној неодговорности потребно и целисходно. Настаје само питање: које доба старости треба узети као границу неодговорности? Одговор на ово питање може бити само тај, да ово питање треба свака држава да реши с обзиром на особине расе својих држављана, климатске односе и остале прилике, које утичу на интелектуално развиће дотичног народа, Што се нашег народа тиче, ми држимо, да би та граница требала да буде 10 година. Ово је свакако доба, до кога интелектуално развиће једнога детета не може бити такво, да је оно у стању да појми каквоћу и значај извесних радња и њихове зле последице. Ако би се у овом погледу десио и какав изузетак, он би био тако редак, да се с њиме не сме рачунати.