Branič

О УРАЧУЊИВОСТИ

93

Ми видимо, да је ово доба, као границу апсолутне неурачуњивости, узело и руско законодавство, које има да рачуна и с тим фактом, да је у северним покрајинама руским умно сазревање доцније, но у средњој Европи. Поред руског ово доба усвојило је и аустријско, па и бугарско законодавство у свом новом кривич. законику. Али, сада се истиче као по све важво питање: на који начин треба решити гштање о урачуњивости малолетника, који су прешли границу апсолутне неурачуњивости ? И ово питање решавају и наука и позитивно законодавство разнолико. Пре свега, истичу се као главни моменти, да сви малолетници нису у једном истом добу подједнако умно развијени, и да њихова урачуњивост не може бити подједнака за сва кривична дела. Неко дете може бити, на пример, потпуно урачуњиво за крађу, докле ће за дело фалсификата бити неурачуњиво. Ово су факта утврђена искуством, те се с њима мора рачунати. Према томе изилази јасно, да се малолетници, пошто пређу границу апсолутне неурачуњивости, морају увек испитивати, до извесног доба, колико су умно развије и, и да ли је за дотично дело код њих могло бити урачуњивости. Поред овога истиче се питање: да ли код малолетника треба испитивати само интелектуалну страну, или треба гледати и на оне моменте, који и код пунолетних условљавају урачуњивост? И у овоме погледу мишљења су се мимоилазила, те отуда и у позитивним законодавствима разнолико регулисање овога питања. Француски сос!е репа1, који тражи да се испита, да ли је малолетник радио с разбором (ауес сНзсегпешеп1), не упушта се у даље испитивање онога, што условљава урачуњивост, а тако исто и остали крив. законици, који су усвојили сНзсегпетеп! — разбор као критеријум за кривичну одговорност малолетника. У ове спада наш крив. законик (§ 55 —57.) и немачки (§ 55.—57.), који се разликују само у толико, што наш крив. законик гледа на разбор од навршене дванаесте