Branič

Б Р А Н И Ч

до шеснаесте, а немачки од навршене дванаесте па до осамнаесте године. Сем тога, немачки крив. законик помиње изреком, да се мора увек испитати, да ли је малолетник при вршењу крив. дела појмио или разумевао да је то дело кажњиво — „сПе гиг ЕгкеппМзз јћгег б1гаЉагкеИ ег!огс1егНсће Е 1 п б 1 с ћ 1 пЈсћ! ћезабб. Према овоме може се ипак узети, да је немачки законодавац ипак ставио захтев, да се код малолетника између наврш?не 12-те и 18-те године испитује, да ли је у конкретном случају код њега постојала урачуњивост или не. Док, међу тим, према тексту француског чл. 66. и нашег § 56. крив. зак. мора се иззести закључак, да је законодавац хтео да се код малолетника испита само интелектуална страна, без обзира на психолошко-правничку страну. Међутим ми држимо, да је испитивање и психолошко-правничког момента код малолетника, т. ј. истраживање, да ли је малолетник појмио правну и моралну страну свога дела потребно, јер иначе не може бити говора о његовој урачуњивости. Од констатовања овога момента зависи, како ће се поступити са малолетним злочинцем и у какав ће се завод он упутити. Јср и код малолетника, који су у добу испод границе апсолутне неурачуњивости, може суд одредити, да се предаду у какав завод за поправку, а код нас родитељима или туторима, да их они казне. Има криминалиста, који су противни томе, да се код малолетника испитује, је ли он у опште урачињив или не. Тако је проф. Фоиницки( 21) био противан томе, да у руски пројекат крив. зак. уђе и тај захтев о урачуњивости малолетника. Он је противан томе у главноме са тог разлога, што налази, да би суд више требао да се бави испитивањем саме личности, но онога дела, које је малолетник извршио. По Фоиницком, судије треба само да реше питање, да ли малолетника треба ставити под јавно старатељство у виду принудног васпитања, па ако суд нађе да треба, онда га предати надлежној власти, која ће се о извршењу тога старати.

(21) МШеЦип^еп (Зег 1п(е паКопа1еп кптт. Ус-гет^ип^, II В1, стр. 47 и др.