Branič

О УРАЧУЊИВОСТП

95

До оваквог мишљења могао је Фоиницки доћи само с тога, што данашњи казнени заводи ни за одрасле, а толи за малолетнике, не одговарају своме циљу, те он с тога хоће да избегне упућивање малолетника у казнени завод, што би морало бити, ако се малолетник огласи за урачуњива и на казну осуди. У овоме ногледу Фоиницки има право. Но, пошто све теорије крив. права могу имати практич е вредности једино тада, ако се казнени з.води из основе реформишу, те постану заводи за рационално васпитавање и навикавање на одговарајући рад, — то је онда јасно, да принципијелно решавање поједииих питања у крив. праву стоји у тесној вези с питањем о казни и казненим заводима. Према овоме, ми свакојако сматрамо, да се питање о урачуњивости мора и код малолетиика испитиваги и решавати. Нови руски крив. законик у своме чл. 34. усвојио је ово гледиште. Од навршене десете па до навршене седамнаесте године мора суд да испита, да ли је малолетник појмио каквоћу и значај кривичног дела, које је извршено, и да ли је могао владати својим поступком. Према чл. 10. швајцарског пројекта, код малолетника, који су навршили четрнаесту, а још нису осамнаесту годину, има суд да испита малолетникову моралну и умну зрелост. Пошто пројекат даље прописује у какве ће се заводе за поправку малолетник упућивати и на које време, и пошто се малолетник, испод навршене осамнаесте године, не осуђује на обичне казне, које прописује крив. законик, могао би се извести закључак, да је пројекат игнорисао питање о урачуњивости малолетника. Но ми држимо, да испитивање умне и моралне зрелости обухвата потпуно питање о урачуњивости. А што пројекат не одређује за ове малолетнике обичне казне, то је сасвим умесно, јер обични казнени заводи били би за малолетнике више од штете но од користи. Норвешки пројекат у § 46, ставља као границу апсолутне неурачуњивости навршену четрнаесту годину.