Branič

96

Б Р А Н И Ч

Од тога доба па до навршене 18-те године, по § 55., не може се осудити на доживотно заточење, а код појединих казни може се сићи и испод минимума. Као што се види, према норвешком пројекту, судија мора испитивати код малолетника и урачуњивост, јер се на њих примењују обичне казне, само са извесним ублажавањем. Бугарски крив. законик у чл. 42. од навршене десете па до ненавршене седамнаесте испитује, је ли дело с разбором извршено. Ако је дело извршено с разбором, онда се казне, према чл. 57.—59., ублажавају. Дакле, и бугарски кривични зак. захтева код малолетника урачуњивост, па да се могу осудити, наравно блаже од пунолетних. Као што се види, урачуњивост се мора испитивати и код малолетника, без обзира на то, хоће ли се они осуђивати на исте казне као и пунолетни, или ће се упућивати у нарочите заводе за поправку. Што се тиче максималне границе малолетсгва ни њу није лако определити, али би се за средњу Европу могло узети доба старости од 17 година, као што и чине многа законодавства.

Пре но што завршимо ову расправу налазимо за потребно да објаснимо, шта нас је руководило да се бавимо питањем: да ли урачуњивости може бити, без обзира на слободну вољу? Од колике је важности питање о слободној вољи у кривичноме праву, доказ је не само велика борба, која се око тога питања водила и води, већ се важност тога питања огледа поглавито у томе, што од правилнога схватања и решења тога питања зависи, хоће ли се целокупна зграда кривичнога права поставити на правилну основу. Закон узрочности је један општи закон у васиони, а истраживање узрока свима појавама, па и социјалнима даје не само објашњења, већ и могућности, да се пронађу срества било за отклањање или смањивање узрока, чије су последице штетне по појединца и друштво. Претпоставка о слободној вољи човечјој учинила