Branič

ПРАВО НА ЗАКОНИ ДЕО

103

Он је наредио, да терети стављени на закони део не вреде. Он је закони део у новели 18 подигао, кад су била четири наследника овлашћена на закони део, на V а кад су била 5 или више на 1 | 2 онога, што би им по интестатском реду наслеђа припало било. Он је, најзад, у 115 новели желео, да асценденти своје десценденте и обрнуто морају да позивају на наслеђе и одредио је строго и прецизно основе недостојности, који су тестатору допуштали, да сроднике лиши наслеђа. Кверела после новеле 115, До новеле 115 имао је овлашћени на закони део, коме је овај повређен, као једино правно средство циегеП-у шо Ш сшзј (ез^атепИ, којом је војевао протпву инофициозног тестамента. Питање је: колико је кверела остала као правно средство после новеле 115? 1.) Новела је остала као правно средство браћи и сестрама, јер њихов правни однос није ни додириван новелом 115; 2.) Какве су, пак, последице, биле, ако асцендент није своје десценденте и обрнуто, што је било противно дужности, позвао за наследника, што практично значи, што му није ништа материјално дао? Новела је утврђивала, да је тестаментално позивање на наслеђе било без законске вредности, докле год је интестатски део наслеђа овлашћенога назакони део остао у целости; остала су наређења тестамента, нарочито легати на корист трећега, остајали, у колико нису скраћивали закони део. Да ли су ова позивања на наслеђе била ништавна или само инофициозна? О овоме у главноме била су три система: сисшем уништења, смешани систем и инофициозни систем, а осим овога било је и врста. а) Браниоци система уништења узимали су позивање на наслеђе као ништавно. Они су се позивали на поједине промене новеле, које су водиле до других резултата. Првенство су они заснивали ништавост на томе, што је новела прописивала форму, и што је по-