Branič

136

Б Р А Н II Ч

бива оно што је речено у бр, 224. под Р) за очеву унучад по ћери. А ако је који материн унук по ћери, односно сестрин син (в. случај под «) раније умро, или, ако је материна унука, односно сестрина кћи (в. случај под Р), раније умрла, па је онај или ова иза себе оставила децу своју, а материну праунучад, онда та 232. — б) Материна араунучад , а сестрина унучад, којима је отац или мати умрла, ннследиће онако, како је то речено у бр. 225. за очеву праунучад по ћери. То исто важи и за материну прапраунучад а сестрину праунучад и т. д. (в. другу тачку § 399. у вези с другом тачком § 400. и последном тачком законод. тумачења §-а 402). 233. — Из свега овога, што је разложено о наслеђивању сродника из другога колена, излази овај ред наслеђивања: 1. Отац, 2. Браћа рођена и браћа само ио оцу, са својим потомством по праву представљања, 3. Мати заједно са рођеним сестрама и сестрама само по оцу и иотомство тих свих сестара по праву представљања. 4. Браћа само по матери са својим потомством, опет по праву представљања. И 5. Сестре само по матери са својим потомством по праву представљања. 234. — Спорно питање о унуци, одноено о еиновици ИДИ братаници. — Бива врло често да отац или матш остави, по смрти својој, ове своје потомке: унуку од сина, који је раније умро, и једног сина или једну ћер. Та је унука, у првом случају, синовица преживелом сину умрлога лица, а овај њој стриц , брат њенога оца; а у другом случају, она је братаница преживелој ћери умрлога лица, а ова њој тетка по оцу, сестра њенога оца. А умрло си\\е (с!е сишз) је тој унуци, сивовљевој ћерци, дед одн осно баба по оцу. Питање је сад, да ли та унука по сину умрломе лицу, односно синовица, има право да, представљајући свога оца а сина умрлога лица, заједно са стрицем дође на наследство свога деда ио оцу или своје