Branič

142

Б Р А Н И Ч

у трећем колену. Прво наслеђује сам шеф колена, па после њега, његова деца, и то најпре мушка (синови) и његово потомство, па затим женска (ћери) и њихово аотомство (§§ 405. 406. и 407). Но прабаба, прапрабаба и чукунбаба умрлога лица не учествују у наслеђу. 243. — V. Н&тлеђимље кодеНа из материне лозе. Ако нема наследника ни из шестог колена у лози очевој, онда долазе на наслеђе сродници из материне лозе, и то најпре из колена трећег (дед по матери и његово потомство), пв из четвртог, затим из аетог, па најпосле из шестог. Сродници из ових колена наслеђују „оним исишм редом и начином" као и у очевој лози § 408. § IV. Законско наслеђивање између ванбрачне деце и њихових родитеља. 244. — I. Ванбрачна деца. — Она су уопште искључена из сродшва и породичних права; она добијају права (и одличија) према оцу и родбини овога само тада, кад се законим путем за брачну огласе тј. кад се иозаконе, легитимирају (в. 2. тач. §-а 133.). А како, пак, у та права спада и право на законско наслеђивање родитеља, коме је основа крвно сродство по браку (в. §§ 395 и 398), то ванбрачна деца, као незакона, немају права на законско наследство својих ванбрачних родитеља 1 (в. 2. алин. §-а 409.); а кад га немају према родитељима, онда га још мање имају и према сродницима својих родитеља. 245. — II. Џозакољена деца. — Ванбрачна се деца могу позакзнииш (легитимирати) и с брачном или законом изравнати на три начина: 1. Оважавањем (конвалидацијом) у почетку релативно ништавног брака, у коме су рођена деца о којима је реч. То је т. зв. 1е§Шша1Јо ех 1е§е (в. тач. 1) §-а 134.); 1 По Аустријском Законику, § 754: „У обзир на матер, ванбрачна деца имају исто право, које припада и брачној деци, у законском наслеђивању имовине, која се може слободно пренети на наследника. Али ванбрачна деца иемају никаква пр..ва законскога наследства на заоставштину очеву и очевих сродника, као нн на заоштавштину родитеља, деда и бабе и осталих сродника лшшериних.