Branič

НАСЛЕДНО ПРАВО

143

2. Познијим браком родитеља ванбрачне деце. То је т. зв. 1е§Шта{ш рег та1птопјит зићзе^иепз (в. тач. 2. §-а 134.) и 3. Краљевом одлуком а по молби само једног или оба родитеља ванбрачног детета, „да им се оно, а без шшеше трећега, постави у одношаје арава брачног детета." То је т. зв. 1е§Шта11о рег гезспр1пт рппсјрјз (в. тач. 3. §-а 134. Грађ. Зак. у вези с чл. 145. правила о поступању у неспорн. делима). 246. — По првој алинеји §-а 409. „ванбрачна деца добијају право на наследство као и други закони наследници само онда, кад би познијим браком она позакоњена била." Из овог би наређења, на први поглед, излазило, као да немају права на законско наследство свога оца или своје матере и она ванбрачна деца, која су позакоњена на она друга два начина. Али то не стоји. У §-у 134. вели се јасно и гласно: да с еуопште, ма којим било начином, позакоњена деца изравнавају с брачном или законом, а у чем се другом изравнавају ако не у свима правима и дужностима према родитељима, а у та права несумњиво спада и право на законско наследство и очево и материно. А осем тога, очевидно је: да је позаконавање деце конвалидацијом условно ништаввог брака њихових родитеља и у моралном и у правном погледу претежније од позакоњавања ванбрачно рођене деце познијим браком њихових родитеља, што су она већ рођена у неком браку, а ова друга у конкубинату, и што се уопште условно ништав правни посао сматра да важи још од свога постанка, ако се поништај истога не узтражи, или, ако отпадне онај основ, са кога би се могао тражити поништај таквог правног посла; 1 па то исто важи и за брак, јер је и он правни посао. Једино би се могао посумњати да има право на законско наследство свога родитеља оно ванбрачно рођено дете, које је, по молби тог свог родитеља, позакоњено краљевом сдлуком, а то зато, што се оно „без шшете трећега" поставља у одношаје права брачног детета, те би се из подвучених речи

1 Види моје дело Систием Иривашвог Права за Краљевину СрВију, I књ. Оишти дсо, бр. 636 и 638.