Branič

Правна природа новинарског предузећа —по одлукама немачког царевинског суда—

I. — А и В издавали су један повремен спис. По смрти А наставио је В сам издавање тога листа. А је имао наследника и они туже В да положи рачун, како би пак накнадно припремили тужбу на плаћање удела у добитку за извесно време после смрти А-ове, кога су они наследили, јер налазе, пошто се А иВ нису разортачили да њима припада са-својина тога часописа. Тужба је после треће инсшанцаје одбијена.') Првостепени суд узео је, да је тужени продужењем издавања тога повременог листа вршио послове, у смислу заједнице која постоји између њега и тужилада; по престанку ортаклука (по смрти Л-овој) економна вредност тога повременог листа остала је као заједничка својина партаја, а ту долази и право издавања часописа. Царевински суд (Ке1сћз §епсћ{ — Касациони суд) поништио је ову одлуку из ових разлога: Уговор о издавању није закључен, пошто је часопис издаван као сопствено издање (5еЉб1уег1а§); првостепени суд разуме под аравом издавања (издавачким правом) овлашћење, да неко исти часопис, —тј. часопис са истим именом и за исти круг претплатника, као и раније предузеће — може издавати. А ово, опет, и ако није предмет какве духовне својине или ауторског права, ипак се има сматрати као својина у ширем смислу способна, да буде према трећима заштићена као имовинско право. Издавачко право пак у томе смислу, да лист као тековинско предузеће од какве сопсиггепсе с1е1оуа1е буде заштићено, не постоји.

')Еп15сће1с1ип§ с! е з Нејсћб§егјсћ18 уоп 28. II. 1894. св. 33. стр. 31. — Сајферг у „Архиву" св. 50. бр. 269.