Branič

246

Б Р А Н И Ч

Истина по престанку ортаклука часопис као тековинско предузеће са својим кругом претплатника и даваоцима огласа преставља неку имовинску вредност. Због те вредности и због телесне снаге употребљене у заједничком послу тужиоци би имали права на накнаду по уговору о ортаклуку. Али таква тужба није ни подигнуша. По уговору часопис се имао дотле издавати, докле га оба ортака буду заједнички издавали. Са смрћу А није према томе часопис, као такав имао пасти у заједницу партаја, већ само његова имовинска вредност. * II. — Тужилац је тражио од туженог да му допусти да прода издавање дотле заједнички издаваног повременог листа. Тужба је одбијена. Тужилац је тражио ревизију, али му је тужба понова одбијена. 2 ) Касациони суд образложио је своју одлуку овако: Новинарско предузеће и његово вршење не може се сматрати као приватно право које се може продати, већ као право, које припада јавном праву као слободно кретање личности; представља дакле, т. зв. право линности, слично као вршење каквог трговачког посла без капитала, или материјалне подлоге, итд. 7 акво предузеће, наши може бити предмет залоге повеоилаца, а тако исто не може се ни продати против воље учасника у предузећу, дакле ортака. Ако се ортаци баш у том питању нису уговором сложили и обвезали, предузеће престаје са престанком уговорних односа и сваки ортак добија опет своју пуну слободу кретања. Новинарско предузеће као такво, т. ј. остављајући на страну материјал, којим се оно врши, не обухвата само одређене ствари и права, његова се вредност састоји много више у фактичној могућности рада, који доноси добитак продужавањем издања т. ј. учешћа индивидуалности самога из давача. Без његова пристанка предузеће се од њега не може одвојити. До душе, данашње право тражи да се иматеријалним добрима да реална вредност, али само тако, узимајући за мерило да се индивидуално право сваког појединца сачува, шта више и нарочито заштити. 3 ) По § 652 немачког грађан-

3 ) Пресуда КеЈсћ8§епсћ1-а од 29. IV. 1902. — Сајфертов „Архив" св. 59. стр. 10. 3 ) § § 10 и 11. закона о ауторском праву од 19. VI. 1901.