Branič

82

Тако, битност, суштина надметања при јавној продаји не састоји се у томе, да надметачи — лицитанти — до последњег момента, односно до самог закључења продаје учествују у нат,метању, као што одељење Кас. суда узима, јер по самој природи овог посла не може се одређивати, па по томе не може се ни тражити то, да надметање иде по неким одређеним интервалама, нпти се пак могу постазљати грани:е или повремени размак докле ће оно трајати; а на име: да ли до закљунења продаје, теслима, или само за неко извесно време, — него је при овом послу, као што сам етимолошки значај речи „надметање" јасно казује, битно то: да је у ствари — с!е !ас1о — било такмичења, надмешања између купаца, па ма оно трајало и за најкраће време; пошто купца за куповину предмета на јавној продаји изложеног, као што је то јавно познато, не одређује дуже или краће надметање, односно веће или мање учествовање осталих купаца, већ једино интерес, који он у тој куповини за себе налазио буде. По томе, када се из протокола држане липитације дана 20. маја т. г. види, да су при тој продаји сем туженог Ј. учествовали још три лицитанта и да су се они надметали са туженим Ј., јер су давали сваки од њих извесну суму, односно куповну цену, онда су ова факта, која су утврђена поменутим протоколом, као јавном исправом, по §. 187. гр. пост., довољна за појам надметања, па се по томе не може ни порећи, да је било надметања, нити се доследно томе може узети, да је при овој продаји био тужени Ј. једини надметач; јер та околност што су остали лицитанти раније одустали од лицитирања, па је то нарочито стављено и на протокол и некима од њих одмах враћена кауција, — не тврди, да није било никаквог надметања, него на против јасно казује, да је било надметање, па је арестало, а баш с тога што је даље надметање престало, продаја је и остала на туженом Ј. као купцу, који је највећу цену дао. У осталом, тако би се ова ствар имала узети и онда, да су остали лицитанти по одустанку од даљег надметања — лицитирања — одмах и отишли, а у