Branič

84

овога спора има да се расправи на основу § § 708 и 800 грађ. зак. одобрио је пресуду првостепеног суда са овом допуном. Но касациони суд по жалби туженога, примедбама од 4. новембра 1880 Бр. 3376. уништио је ову пресуду из ових разлога: „Свако тражење мора имати основ свој, који мора бити доказан, и по овоме основу има се ово као и остала питања расправити. Ово је смисао тач. 2. и 3. § 94 грађ. пост. и по овоме суд је тај погрешио, што је тужиоцу по основу заслуге (§ § 708 и 800 грађ. зак.) досудио кирију на извесно имање и заслугу од туженог кад он, тужилац сам признаје, да код туженог није отишао да га служи и принео му извесно имање да ради под кирију, но вели, да је дошао код њега као усињеник без писменог уговора, и своје имање принео му да га заједно са имањем туженог раде и уживају, гдеје две године седео и оженио се, па изашао а не зна се и не доказује се чијим узроком т. ј. да ли његовим или туженога. Према овоме, дакле, где тужилац сам призна, да уговора о усиновљењу у смислу §.§. 137. 143. и 145 грађ. зак. написаног између њега и туженог није било он — тужилац — по овом основу, није могао ништа ни добити, као ни по основу заслуге и закупа јер кад је тужилац дошао код туженог, да с њим заједно живи и ужива своје принето и туженог затечено имање, — онда се јасно види да он, као слуга, није у кући туженог седео, но као заједничар према чему је Суд требао да поступи по Височ. Решењу од 22 маја 1852. бр. 625 (зб. VI. стр. 103), којим је објашњен §. 528 грађ. зак. и по глави XXVII. истог законика, ако се и у колико овај уговор између парничара докаже." Ове примедбе Касационог суда, Апелациони Суд усвојио је и пресудом својом од 19. нов. 1880. Бр. 2382 одбио је тужиоца од тражења, наводећи за то ове разлоге: Тужилац по основу најма (службе, и закупа нема права на тражену заслугу и кирију, јер он сам признаје, да код туженог није отишао, да г ;