Branič

О ОШТЕЋЕЊУ ПРЕКО ПОЛОВИНЕ КОД ТЕРЕТНИХ УГОВОРА 413

тећење сауговорача, кад би га он ради раскинућа уговора тужио, не покушавши претходно да исти резултат постигне вансудским путем. А у праву се шиканирање и пакосно оштећење нетрпи. Још јеу римскомправу важило правило МаНшз поп ез! тс1и1§;епс1ит 13 ), па то пма да важи и за наш грађански законик. 14 ) Најзад потребно је још споменути, да оштећени може тужбом тражити само раскинуће уговора а не и допуну недостатка у вредности. Тужбени петит има дакле садржавати само захтев тужиочев, да се уговор због оштећења преко половине раскине и да се у односима уговорача све у пређашње стање поврати. У пресуди пак има се напоменути, да је туженој страни слободно допунити тужиоцу онолико, колико до обичне цене недостаје, и на тај начин одржати уговор у важности. § 6. Да видимо сада какве последице наступају, кад оштећено лице учини употребу од свога права, да путем подизања тужбе или приговором тражи раскинуће уговора или кад се услед пристанка оба уговорача уговор раскине. Правило је да се односи између уговорача имају да регулишу тако, као да између њих тај уговор никад и није био закључен. Раскидање уговора дакле важи ех Шпс, дејства раскидања простиру се и у назад до момента закључења уговора. Услед тога, кад се сматра да раскинути уговор никад и није био закључен, онда он не може ни производити каква правпа дејства, а ако их је већ произвео, онда се та дејства имају паралисати. На првом месту треба имати у виду, да ли је уговор, који се за раскинут сматра, испуњен или није. Ако уговор није испуњен, онда раскидање његово чини да више не постоји обвеза ни за једну уговорну страну. Оне по томе уговору не дугују једна другој ништа. Међу тим ако је на основу раскинутога уговора нешто од ма које уговорне стране или од обе на име

13 ) цакости не треба трпети. 14 ) Немачки грађ. зпк. садржи у § 226. врло хумано наређење: „Вршење права недопуштено је, ако је том вршењу једини циљ, да другоме штегу причини."