Branič

412

Б Р А Н М Ч

приговора може тражити раскинуће уговора, само мора на то пазити, да му то право по § 937. не застари. Јер ако се он на оштећење преко половине позива онда, кад је од закључења уговора већ три године прошло, онда се тужилац може позвати на застарелост, и на тај начин приговор обеснажити. Али, ма да оштећени има права, да раскинуће уговора тражи подизањсм тужбе и приговором, да је преко половине оштећен, на тужбу сауговорача, ипак је за њега бол>е, да он претходно покуша вансудским путем отклонити штету, којј је закљученим уговором претрпео. Оштећени треба овим своме сауговорачу да омогући вршење права из другог одељка § 559. Извештавајући вансудским путем свога сауговорача, да је закљученим уговором преко половине оштећен, и да због тога намерава да тражи раскинуће уговора, оштећени ставља свога сауговорача у могућност, да овај одржи уговор у снази, допуњујући оштећеноме онолико, колико до обичне цене недостаје. И онда се уштеђује парничење и парнични трошкови. На сваки начин, да сауговорач може и у спору, покренутом ради раскинућа уговора, изјавити, да он хо^е оштећеноме да допуни онолико, колико до обичне цене недостаје, и да на тај начин одржи уговор у важности, али парнични су трошкови тада већ учињени, и онда се појављује питање: ко ће их сносити ? Тужени може изјавити, да би он и без подизања тужбе дао допуну или на раскинуће пристао, као што сада у парници на то пристаје. Оштећени треба дакле да пре подизања тужбе прибави доказно средство да ту допуну сауговарач није хтео дати или да није хтео добровољно пристати на раскинуће уговора, па ће онда исти сауговорач и за парничне трошкове одговарати. Иначе није право товарити на-њ излишне парничне трошкове, већ њих треба оштећени да сноси. И ако оштећеноме стоји на вољу постићи раскинуће уговора вансудским путем, пристанком противне стране или подизањем тужбе код суда, дакле упогребом признатог му права, да код суда тражи раскинуће уговора (§ 22. грађ. зак.), ипак би употреба тога његовога права била пакосно ош-