Branič

ТРГОВАЧКИ СУДОВИ

443

Жалба се може изјавити за десет дана од саопштења одлуке интересованима и Формира се као иросто тражење. Где треба предати овај захтев? Текст то не каже, али је довољно вратити се на претходне да без икаквог устезања решимо: да жалбу треба дати канцеларији примирителног суда, који је донео одлуку. Заиста је закон од 26. јануара 1877. о трговачким изборима говорио: де се са жалбама које се односе на трговачке изборе поступа и суди по Формама, које је прописао чл. 23. декрета од 2. фебруара 1852. о законодавним кзборима. У излагању мотива за овај закон од 1877. г. г. Бозарен предлажући да се .усвоје Форме које је прописао речени декрет говорио је са свим јасно да жалбу треба предати канцеларији суда који је донео одлуку, противу које се изјављује жалба. Ну, закон од 1883. г. умео је тако добро да подеси систем закона од 1877 г. да текстуелно репродукује одредбе декрета од 1852 г. Жалба треба да буде достављена туженом за десет дана од њене предаје суду. Може је доставити сваки заклет службеник; та дужност није обавезна за достављача судских аката (ћшб51ег). Жалба се решава као хитна без трошкова и полагања депозата. Посредовање адвоката у Касационом суду није обавезно. Додатке жалби и. прилоге странке могу предати канцеларији примирителног суда, који их без трошкова доставља Касационом суду. Жалба не пролази кроз одељење за жалбе: непосредно и дефинитивно по њој решава грађанско одељење. Из законодавних одредаба које смо аналисали, види се да законодавац у 1883 г. у колико се старао да поступак за жалбу убрза, у толико је хтео да га учини што је могуће простијим ијевтинијим Ово треба с похвалом споменути, без ограде, јер у питањима трговачких избора, више него у ма којој другоЈ материји, спорост је за осуду, а по том било је нужно уштедити бирачима трошак, труд, време и новац.