Branič

444 ћ 1> а н и ч

Поправљена листа, ако је то било услед судских одлука, закључује се дефинитивно десет дана пре избора. После тога служи без измена за све изборе преко године. 16. — Ко може бигаи изабран. — По члану 8. закона од 8. Децембра 1883. г. да би ко могао бити изабран за председника, судију и судију замењеника треба: или да буде бирач уписан у бирачки списак и да има тридесет година, или да је био стари француски трговац, који је упражњавао своју проФесију најмање пет година у срезу где је суд и у истом има своју резиденцију. Сем тога, тражи се по истом члану за председника да је бар две године био редовни судија, а да би био изабран за редовног судију треба да је био судија замењеник најмање годину дана. 17. — Овим одредбама члана 8. требалодати: 1° Чл. 63. зак. од 20. Априла 1810. који наређуЈе да и сродници и рођаци до стрнца и нећака закључно неће моћи бити у исто време чланови истог суда, било као судије било као чиновници државног заступништва или баш као писари. 2° Чл. 21. зак. од 4. Марта 1889. о судској ликвидацији, који гласи: „од одлуке којом се отвара стечај дужник неће моћи бити изабран ни на какво изборно звање; ако врши дужност такве природе сматра се да је дао оставку". Видећемо даље, да је апелациони суд, у чијем је ресору био избор, надлежан да испита по жалби да ли су испуњени ови услови за избор. 18. — Изборне радње. — Гласање бива по срезу у општинској кући главног места. Ова нова одредба унесена је у закон да би се бирачи поштедели од сувише великог цремештања. У варошима које су подељене на више кантона кмет означава за сваки кантон, локал где ће се врпјити изборне операције и одређује за председника једног од својих помоћника или једног од општинских саветника. ПреФект може одлуком у сагласности са општим саветом, позвати бираче два кантона у главно место једнога од ових кантона. Исто тако може на основу