Branič

КРНВИЧНО ПРАВО

457

да ли је он слободан или није, о томе кривично нраво не води рачуна, О&мо иитање о слооодној вољи чисто је психолошко питање и никако не улази у обласг изучавања науке о кривичном праву; оно је билоиунешено у ову област, благодарећи само погрешци старих криминалиста. Слободна воља, по нашем мишљењу, за кривично право није ништа друго, него чието теоријска хипотеза, која објашњава извеену страну појава човекове радње. IX. НЕ ТРДЧ7НЉИВОСТ /. Узроци који нитте сиоеобност за урачунљивост. Ближа — психолошко Физиолошка анализа појединих стања, која собом условљавају неурачунљивоет субјекта, пре" лазе ван граница науке о кривичном праву. Наука о кривичном праву одређује их само у правном погледу, т. ј. у толико, у колико она служе или морају да служе као предмет законодавних одредаба. а. Младолетство. Свест о самом себи, о окружавајућим предметима и о друштвеним односима, а тако исто способност свесно уирављати својим радњама, развија се код деце, као што је нознато, постепено. Према томе у првом периоду евога живота сваки се младолетник јавља неурачунљивим; ово признаје и закон и наука. Али, с једне стране, граница овог периода није стална: према личним погодбама, раавиће умних сила које су потребне за урачунљивост може код иојединих субјеката да се одоцни, а код других да наступи много раније; а с друге стране, извесган младолетник, који располаже довољном способношћу ирема једним Фактима, може да не влада таквом сиоеобнопгку према другим Фактима. Према таквом етању етвари, изгледало би, да је потпуно логично, не одређивати никакве границе у закону, већ да се остави суду да одређује урачунљивост или неурачинљивост младолетника у сваком конкретном случају. Али, пошто би то изазвало многе практнчне незгоде, позитивно право изазвато је да узме други пут као правилан, а то је, да одреди добо зрелости у закону. Већина нових ззконодаваца установљава два периода: први, у коме се неурачунљивост сматра као апсолутна истина, и други у коме се неурачунљивост претпоставља само као вероватна, тако да питање о њој мора бити решено у сваком конкретном случају. Први од ова два периода назива се период безуслов нз неурачунљпиостп\ други — период условне урачунљивостп.