Branič

462

Б Р А Н И Ч

дишта ирактичких обзира, не сматра аа могуће да призна еувишну употребу алкохолног пића као основ за некажњивост. И доиета, разматрајући озбиљно ово питање не можемо у опште гражити од законодавца, да он призна злоупотребу алкохолног пића, —■ које се не само не може пожелети, но које је у опште и одвратно с друштвене тачке гледишта, као основ за некажњивост. Законодавац може узети такво иијанство само за олакшицу при изрипању казне за извршено кривично дело Друга је ствар, кад стање пијанства није произведено намерно, например, кад је било резултаг насиља, погрешке и т. д. Тада, наравно, имамо потпуно основа говорити о некажњивосги лица које је извршило радњу у стању нотпуног пијанства и да прииенимо § 53 нашег к азн. законика. Напоменућемо, да не само нијанство, које произлази од алкохолног иића, но и сва слична стања, која се јављају као резултат употребе ма каквих било еастојака, који помрчавају свеет и вољу човекову, морају, по нашем мишљењу, да изазивају гакав исти однос законодавчев. Таква је упогреба опијума, морфијума и других сличних састојака. 2. -Значај пролазних стања. Свако стање неурачунљивоети повлачи за собом неодговорност лица за све оне радње, које је оно извршило у том стању; другим речима, за некажњивост радње, на основу неурачунљивосги, потребно је да се она по времену слаже са стањем неурачунљивости- Ово стање о сгицању времена извршења кривичног дела и стања неурачунљивости, предвиђено је у § 53 нашег казн. законика у речима: „у време, кад га је учинио Кривична се дела извршују у времену: међу почетком кривичне радње и наступањем носледица, које чине састав кривичног дела, може проћи довољно времена, у току кога може у многоме да се измени субјективно стање онтуженога. Очигледно, да се урачунљивост или неурачунљивост субјекта мора одређивати по оном стању, у коме ее он налазио за време извршења оних својих радња, ив којих се развила кажњива последица; стање пак оптуженога у времену наступања саме последице, никакав значај не може имати, ако та последица буде одвојена по времену од његове радње. На тај начин лице, које је другом нанело смртоносну рану, може да почива мртвим сном у оно добо, кад наетуиа смрт његове жртве;