Branič

468

Б Р А Н И Ч

По незадовољству бранилаца оптуженог, а и по званичној дужности, Апелациони суд је по расмотрењу акта ове кривице писмом својим од 12 децембра 1902. г. Бр. 5421. препоручио врањском суду, да поступи у следећем : „Кад браниоци оптуженога у незадовољству под Бр, 18456. наводе, да оптужени ни сада а ни у времену изнршења дела није био урачунљив, поткрепљујући своје наводе самим поступком оптуженога при извршењу дела, као и начину његове одбране, те је ради правилнијег пресуђења с обзиром на § 67. кр. поступка потребно, да се оптужени упути на посматрање тамошњој окружној болници и том приликом утврди његово душевно стање, а по могућству и време определи, од кад се оптужени у тако болесном стању налази, ако се у опште нађе да он није при чистој свести. Од извиђаја ове околности зависи кривична мера оптуженога." Врањски првостепени суд је по овоме упутио опт. Станка у окружну болнипу на посматрање, и са добављеним извешћем болннце од 2. јануара 1903. год. Бр. 1911 које гласи : Начелству округа врањског. Према захтеву првостепеног врањског суда од 20. децембра 1902. г. Бр. 19170 и наредбе начелства од 21. истог мес. и године Бр. 18506 потписани управник врањ. окружнс бол нице посматрао Је окривљеног Станка Ђорђевића терзију из Врање за време од 21. 1.ецембра прошле године па до данас и нашао је: 1. Станко се налази у добу дубље старости и старачке изнурености са свима знацима старачке регресивне метармофозе организма. При том пада у очи његова доста јака ма локрвност. 2. Поглед очију његових није нормалан, всћ је више унез верен, преплашен, лутајући. А кад се угфави на њега какво иптање он више гледа укочено. 2. Спавање немирно, непрекидно. 4. Већином ћути; само на питања одговара. Наводи да је дело у свађи са ћерком извршио, али да није бпо свесан кад је то учинио. Каје се што је учпнпо нешто што нико није учинио. 5. Апетит доста добар. 6. Столица и мокрење уредни. 7. Изгледа да Станко пати не само од старачке телесне изнурености већ и од старачке умне изветрености. Све окол-