Branič
30*
л и с т а к
467
датци који би били потребни, те да би се према њима оптужени имао упутити на цосматрање. Да је оптужени Станко ово дело извршио иредумишљајно суд изводи отуда, што он на наиван прекор своје кћери, потрза бритву иза појаса и удара је њоме у грло, како му овај удар није био довољан, он га понавља још једаред или дваред, са сасвим провидном намером, да своју жртву лиши живота; а дајеовдебило афекта, узбуђености, раздражености, оптужени је имао довољно времена, после првог заданог удара када се Олга стропоштала на земљу, да од своје намере одустане, увидевши пред собом зле последице своје узбуђености раздражења, да је своју једну кћер — своје дете, повредио, да је оптужени ишао, да Олгу убије јасно се огледа и у томе, шго је он задавао повреде на оном делу тела - грлу, чија повређења имају за последицу смрт; што су све повреде на грлу и у близини једна до друге, а у случају афекта тога већ не би било, јер човек ј таквом душевном расположењу не бира место куда ће повреду нанети, већ повређује све што му испод руке дође. Да према овоме ово дело долази под одредбу § 155. крив. зак. по коме се законском пропису оптуженоме казна има и одредити. Као отежицу оптужени има то, што је овпм делом повредио више дужности § 65. кр. зак. тач. 4. Признање оптуженога у овоме конкретном случају, не може се узети као олакшица, јер је исто по § 243. кр суд. пост. узето као услов, да се над оптуженим може изрећи смртна казна, а добро владање тач. 4. из § 59. кр. зак. суд оптуженоме није морао узети за олакшицу за то што и поред њега, постоји отежица —• повреда више дужности из тач. 4. § 65; па кад се једно са другим у смислу § 66. кр. зак. упореди, излази, да је претежнија отежавајућа околност, а да нема никаквих олакшида за оптуженога". Пајеодлуком својом од 5 децембра 1905. год. Вр. 18.293 пресз^дио : „Да се оптужени Станко Ђорђевић, бив. терзија из Врање, за дело извршеног хотимичног убиства са предумишљајем над својом ћерком Олгом, казнп смрћу«. 1 )
I ; Пресудили председ. суда С. М. Пиперин, судија Т. Микић и за судију секретар С. Стојановић. Деловођа је био писар Б. Лукић