Branič

КРИВИЧНО ПРАВО

849

Закон ступа у силу од оног дана, кад се обнародује. Али се понекад за ступање закона у силу одређује рок. Такво задржавање етупања у силу потврђеног и обнародованог ззкона> носи технички назив уасаћо 1е§18, и практикује се у том цшву, да се грађанима да времена, да се упознаду еа садржином новог закона. Тако: наш казнени законик од 29 марта 1860 године ступио је у живот после шест недеља, кад га је Књаз цотписао; закон о устројству војних судова од 27 јануара 1901 год. ваконик о поетупку војних судова у кривичним делима од 15 Фебруара 1901 год. и војни казнени законик од 31 јануара 1901 год. — ступили су у живот после гаесдесет дана, од дана, кад. их је Краљ потписао. Важност закона престаје његовим укидањем. Укидање закона увек мора да потекне од законодавне власти; никаква друга власт у држави не може да укида закон. Укидање закона врши ее на три начина: прекидање важности закона наступањем извесног рока, непосредно и посредно укидање закона. Кад се закон издаје на време, на известан рок, то, пошто наступи тај рок, закон е )Грво губи своју силу. Непосредно укидање закона има места тада, кад је у новом закону тачно означено, да он укида такав и такав ранији закон — цео или део његов. Овај начин укидања закона има то преимућство пред другим, што он не изазива никакве сумње или неспоразуме; увек ее без погрешке може рећи, какве су баш одредбе ранијег закона престале да важе, а какве још остају у сили. Тако ее тачно и јасно не решава ово питање при трећем начину укидања, а то је, при тако званом посредном укидању. Под њим ми разумемо онај случај, кад се и стари и нови закон, односе на један и исти предмет, али у новсм закону није изрично споменуто, какве се баш одредбе етарог закона укидају, а какве морају да задрже своју силу, без оЗзира на издање новог закона Очевидно, да се све оне одредбе, које се противе новом закону, морају ематрати да су укинуте; али одредбе, које се не налазе у непосредној противности с новим законом, не могу се сматрати да су укинуте без нарочите специјалне законске одредбе. Од изложених начина укидања закона треба разликовати судско његово ненримењивање, т. т. онај елучај, кад закон излави из употребе, кад он губи свој значај, искључиво под утицајем еудског обичаја. Нема сумње, да се закон у овом случају не може сматрати укинутим, јер ма да он с!е 1"ас(:о каоБ *АКИЧ 54