Branič

КРИВИЧНО ПРАВО

853

казна очекује за извршено кривично дело и има цраво да тражи, да се ирема њему чримени еамо та и никаква друга, казна, нарочито, строжа. Падом овог учења о основу казне, изгубила је земљиште и горе изложена теорија повратне силе ублажавних казнених законика. ТТТто се тиче нашег позитивног права, то је, пре свега нотребно приметити, да се горе опште установљено правило — никакав закон повратне силе нема — потпуно признаје нашим законодавством и изражено је у чл. 36 Устава: »закон нема повратне силе на гатету права стечених ранијим законима.« Сем ове одредбе у Уставу, никаквих других одредаба по овом питању нема. Али, обраћајући се казненом законику ми налазимо одредбе о томе, да се наш законодавац придржава правила, да се свака радња квалиФикује и регулише оним законом, под којим ее извршује. Одступање од овог правила чини се по изузетку само за оне случајеве, кад ]е казна аа дотично дело у укинутом закону била блажа. Тако, по § 11 нагаег казненог законика: „ако се какво казнимо дело учини под једним казнителним законом, а суди •се у време, кад се тај закон нромени и постане други, онда ће се свагда пресудити и казнити по оном од та два закона, који за кривца буде блажији.*) А у § 2 истог законика преД' виђено 1е: „за ко1 - е дело није у закону, пре но што је учињено, казано, да ће се и како ће се казнити онај, који га учини, за оно се не може нико ни судити." Такво оживљавање старих закона, који се јављају у ФОрми ублажавања строжијих казни, предвиђвних новим законима, сем обзира хуманоети и сниеходљивости према кривцу, има сталнији основ: повишавање казне за извесна кривична дела изазива св у наше добо готово увек ма каквим привременим, пролазним погодбама друштвеног живота; дело, извршено до издања новог закона, претпоставља се да те извршено ван ових погодаба, па према томе и д^ не заслужује казну вишу од раније одређене мере. 2. Важност казненог законика по нростору. У границама важности казненог законика по времену, одредбе, које се у њему садрже, примењују се односно суђења и кажњавања не према свим кривичним делима, ма где

* Исту такву одредбу налазимо и у § 153 војног казненог законика од. 31 јануара 1901 год.