Branič

55*

'1

КРИВИЧНО ПРАВО

867

говим представама, аа основ класиФикације криваца и органи 8 ације кавнене системе. У неким законодавствима истичу се извесни посебни моменти, којима се придаје значај, као околностима, које мењају величину кривичне одговорности. Такве су околности: занат, као погодба извршења. при неким кривичним делима; стицај кривичних дела, т. ј. извршење једним лицем неколико кривичиих дела, које суд још није казнио; повторавање кривичних дела, т. ј. извршење једним лицем новог кривичног дела после осуде и казне за прво дело. 1. Стицај кривичних дела Стицај кривичних дела (сопеигзиа сЈеНсЈотат) јесте извршење једним и истим лицсм неколико једнородних или разно родних кривичних дела, за које оно још није искусило казну При том се не гледа на то, да ли се расправ.љају сва дела V једном суду или у разним судовима (овоме је био протаван поглед старе доктрине). Стицај кривичних дела мора се разликовати од тако званог идеалног стицаја, услед чега стицај кривичних дела носи у науци специјалан назив реалан стицај'. тако исто — од кривичних дела трајних и продужених (в. горе) Случајеви стицаја изазивају разне законодавне одредбе стога, што предвиђене у закону казне кривац мора да искуси једновремено за два или више кривичних дела која је он извршио. С једне стране, свако кривично дело мора бити кажњено, а с друге -■ при једновременом издржавању многих казни, њихова се тежина неприпорцијално увеличава. Поетупак кажњивости у случајевима стицаја — може бити одређен са три система: системом срачунавања казни, системом гутања најтежом казном свих осталих и системом повишавања теже казне, која гута остале. Систем срачунаг:ања казни изражава се у Формули: колико кривичних дела, толико и казни — ^иос! с!еНс1а 1о1: роепае. Он се састоји у примени црема кривцу целокупне казне, коју је он заслужио својим кривичним делима. Многи законици тежили су да остваре овај систем. Али он по самој природи иеких казни у многим случајевима није остварљив и у опште, није равномеран. Тако, с једне стран», при стицају два или више кривичних дела, од којих свако подлежи или смртној казни, или кечитој робији, или једно подлежи смртној казни или вечитој робији, а друга другим мањим казнама, срачунавање ових казни не да се замислити. С друге стране,