Branič

868

б р а н и ч

ако представимо себи елучај ерачунавања казни, које се могу ерачунати, то збир казни може дати у резултату такву величину казне, која превишава ступањ етварне кривичпости сј • бјекта, иошто ее интенеивност казни новишава при ерачунавању непропорционално увеличавању њихова размера по количини, већ несравњено у већем степену: три иут у животу издржати двогодишњи јединачни затвор, очевидно, несравњено је лакше, пего провести без прекида, шест година у усам.веној ћелији. Систем гутања састоји се у одређивању оне казне, која је одређена за најтеже извршено кривично дело. На тај начин овде најтежа казна изгледа као да гута све сстале мање или јавне казне. Ово је — најпростији систем, кога се, хтела не хтела, морају иридржавати позитивна законодавства у оним случајевима, кад су други системи немогући; тако, наиример у случају стицаја два кривична дела, од којих једно повлачи за собом смртну казну, а друго вечиту робију или другу мању казну, или кад је за оба дела предвиђена смртна казна или вечита робија. Оистем гутања има тај недостатак, што, одређујући казну еамо за најтеже кривично дело, оставља без казне сва оетала, лакша дела. Систем повишавања најтежс казне, која је прогутала остале, мање тешке, при чему се максималним пределом новншавања јавља сума свих казпи, придржавајући се строго законске одредбе о максималности најтеже казне. Од исге вансности као и овај систем предетавља се систем сиуштања збира казни, при чему минималним пределом служи казна, која је предвиђена. за најтеже кривично дело. Ови системи најбоље одговара]у природи стицаја кривичних дела: казнећи најтеже кривично дело, они не остављају некажњивим и остала кривична дела. Опште одредбе о стицају крив;-;чних дела изложене су у глави VI, § 68 и 69 казненог законика. Ва идеални стицај, који је предвиђен у § 68 одређује се казна по правилу роепа тмјог араог5е(; тјпогет; за реални пак стицај, који је предвиђен у § 69 одређује се казна по прав илу — ^пос! (1еНс1а 1;о роепае, али с правним срачунавањем. 2. Поврат Поврат, или рацидив, јесте изврш-?ње једним и исгим лицем кривичног дела други, трећи и т. д. пут после осуде и