Branič

ЗАЈАМ С КАМАТОМ

»83

дејства за кирајџију и закупца непокретности састоји се напуштању објекта о року. Код закупа покретних ствари и послуге дужност садејства састоји се у предаји или преносу ствари. Код оставе дужност садејства за остављача састоји се у томе да узме ствар. Код зајма са свим се јасно истиче дужникова дужност садејства при свршетку услуге; она се састоји у исплати нримљене суме. 0 правног и економског гледишта та услуга сама по себи не разликује се од намирења главног новчаног дуга. Садејство ради свршетка услуге овде се промеће у новчану исплату (односно у исплату замењнвих ствари). Зајам без камате увршћавали су римски правнини заједно с бесплатном оста,:ом, ручном залогом и послугом у групу тако званих реалних уговора. Ово схватање не почива на случајности, већ се оснива на догматичним и систематским принципима. У овим Ге пословима заједничко то што су сви строго једностране природе, и ма да су бесплатни, опет не спадају међу поклоне; и они су по правилу драговољни послови.*) Римско право их обележава као реалне уговоре с тога, што се обавеза порађа тек почетком услуге, а не одмах, чим се добије обећање или пристанак. *) Шлосман (ЈћеппЈг§ Јаћгћисћег, N. Г. св. 9- етр. 67) не сматра рј§'пп8 као бесплатан, јер по правилу важи претпоетавка да ее њиме добија накнадна услуга: одобрење или проширење кредита. Објективно посматрање р1§чш8 -а отежава та околноет што он није никакав самосталан посао, већ се појављује у веви е добијањем кредита. Али за оцену р1§'пи8-а потребно је да се он посматра сам 81 себе и елободан од обезбеде кредита. Та чиетоћа показује се најјасније онда, кад сам заложитељ нема никаквог учешћа у задужењу, кад дакле, неко трећи залаже етвар. Овде се јасно испољава та бесплатност као и драговољна услуга. То је до душе по правилу услуга према дужнику; али у исто доба она постаје и услуга црема повериоцу. Али се по себи разуме, да је и залагање, коЈе дужник сам врши, по правилу, бесплатно Оно није про гивуелуга; таква би се морала тражити на другој етрани.