Branič

884

Б Р А Н И Ч

По модерном праву и само обећање, ако је озбиљно и његово примање оснивају о'авезу. Зајмо давац, послужилац, оставилац и залогодавац обвезују се још од почетка услуге на једно исто.*) Примљеним обећањем не постаје неки предуговор за реални уговор; уговор је једностран; само овде у супротности према чисто реалном уговору почетак обавезе почиње примљеним обећањем, а не тек самом услугом; реални уговор прелази овде у консесуални уговор, консенсус се састоји у томе, што једна страна обећава, а друга прима то обећање. Услуга обвезанога јесте извршење обавезе, која потиче из уговора, као што закупац, кирајџија, продавац, предузимач или најмљеник врше своју уговорну обавезу. Једностраност зајма, послуге, оставе и ручне залоге не мења се тиме, што постоји дужност враћања односно (код оставе) подизања оставље е ствари. Као што смо већ напоменули ове д\ жности нису неке накнадне услуге, противуслуге, већ споредне услуге, које суделују у завршењу главне услуге. Оне никад не постају примарно из уговора, већ увек секундарно, почетком услуге само обвезаног; и код кирије и закупа постаје обавеза враћања тек тиме што се предмет одиста уступи.

Код зајма с интересом отпада бесплатност, посао губи карактер драговољне услуге. Зајмодавац има овде интереса. Уговор постаје двостраним уговором. *) Сравни Шлосмана , етр. 70 а нарочито стр. 78 и даље. На сваки начин у поједином случају т. еба иепитати, да ли обећање бесплатног зајма, послуге, бесплатне оптаве и ручне аалоге није дато само као необавезна драговољна иајава У начелу ја сматрам да озбиљно обећање ствара право Што се у пракси слабо појављују спорови због неиспуњења обећања, то је због тога што су овде у иитању послови махом од невнатне вредности.