Branič

891

Но држава јр, поред свега тога, оптеретила разним таксама јот и друге ствари и послове, сем оних у закону о таксама, другим законима н. пр. законом о трошарини и крчмарини, обргу и т. д. ни из каквих оправданих разлога; но просто и само зато, што јој само и непрестано треба новац, новац и опет новац; од кога, на жалост, велику количину врло лудо и безкорисно троши, управ расипа. Ниги нам прос/гор овога листа допушта, нити овом ириликом хоћемо, да у свима појединосгима изнесемо и опширно нретресемо све мане и недостатке закона о таксама. То ћемо, за сада, да учинимо само, у најглавнијим потезима. Да пређемо на „општи« део тога закона. Тако његов чл. 19 гласи. „Држава има ираво да таксе, које би неко по овом закону био дужан да плати, наплаћује ирвенствено и екзекутивно". Чл. пак 32 истог зак. вели; да Ке се онај, који би лажне таксене марке правио или протурао, или ма шта од тога покушао да чини, казнити по казненом закону као онај, који покушава или прави и протура лажне новце; а поред тога илатиКе 50 тути онолико на колико гласе лажне марке или хартије које је направио или протурио«. Ни један од ових прописа не ваља, јер су оба нротивна осталим нашим материјалним законима, и то први противан је §§-има 312, 326 и 330 гр. зак. у вези са чл. XVII. урздбе о интабулацијама, а други §-у 27 у вези са §- фом 30 кривич. зак. по којима се новчана казна сматра као главна казна, а која се, само у изузетним и одвеЛ ретким случајевима, који су казненим законом предвиђени, може и као сиоредна казна, уз другу, тежу казну, да изриче.