Branič
172
В Р А II II Ч
•сваки од њих, који му је какву иовреду ианео, казнити по ' предидућии2§§ о повреди тела". „Но ако је тешко телесно повређење или злостављање од више њих произведено, или ако је само једна већа повреда нанесеиа, а не би се могло изнаћи од кога је, то ће се сви, који су руку на повређенога дигли, казнити затвором до две године". Ова одредба овако, како је написана, нггје требала никако наћи.места у казн. законику. Први одељак претиоставља тешку телесну повреду,'ироизведену злоставом од стране више њих. II ако ова одредба није најбоље стилизована, из њенога смисла изилази, да је законодавац претпоставио (у I одељ. одредбе), да ће се моћи утврдити, какву је повреду који од учесника у свађи н тучи нанео повређеноме, те с тога се одређује, да се свакп казни по претходним одредбама о повреди, а то значи: сваки се има осудити на казну према новреди, коју је он повређеноме панео. Законодавац је при доношењу овакве одредбе сасвим изгубио из вида, да овде главни моменат сачињава баш та околност, што је више њих, својим нападом на повређенога, и створило лакшу могућност, да он буде тешко повређен; јер да је дотични био само од једног лица нападнут, он бн се можда и одбранио, или у опште не би био тешко повређен. А сем тога ова се одредба коси и са општим одредбама о саучешћу. Други од&вак § 182 такође је необјашњив, јер никаква оправдања не може бити за окривљене у томе, што се не зна, ко је од њих нанео тешку повреду, те да се за то сви осуђују максимално до оне мере казне, која је за лаку повреду тела прописана, II ова се одредба противи општим одредбама о саучешћу, а апсурдна је и по томе, што у место да казни строже, када више њих једнога повреде, она напротив прописује много блажу казну. II најзад изгубљено је из видаи то, да тешка повреда може бити произведена и на тај начин, што све повреде укупно, и ако би нека од њих била и лаке природе, производе по последицама тешку повреду тела. Ценић у своме коментару није нарочито говорио о овој -одредби, већ се позвао на објашњење, које је дао код § 162. 8
8 Ценић, објашњ. казн. зак. стр. 575 у вези са стр. 541—543.