Branič

0 ПОВРЕДИ ТБЛА

173

На жалост Ценић се није уиустио у критиковање ове одредбе, већ у једно кратко објашњење, те је тако ова аномалија у нашем казн. зак. остала неопажена. Немачкп кривични законнк у § 22 7 9 донео је до душе сличну одредбу овој, коју смо сада претресали, нешто рационалније, али ипак не потпуно целисходно. Најбоље је овакве случајеве схватио проф. Штос у своме пројекту швајцар. крив. зак. Он о томе у одељку, који говори о повредама, није донео никакве нарочите одредбе, што значи, да је оставио суду, да овакве случајеве расправн по општим одредбама о саучешћу. 0 одредби § 182-а, која говори о договорном злостављању, па услед злоставе наступи смрт или тежа телесна повреда, и ако то није уговорено, — можемо рећи, да је она с обзиром на §§ 160 и 176-а, на које се и сама ова одредба позива, могла сасвим пзостати. VII Да пређемо сада на разматрање одредаба, које се тичу повреда из нехата или непажње. Према првом одељку § 180 казњ зак. ко другога из нехата или непажње рани или му здравље иовреди, казни се затвором до једне године, или новчано до сто талира. Да се за сада задржимо само на овом првом одељку одредбе. Према овој одредби казни се сваки, којп некога из нехата рани „или му здравље повреди", дакле изилази, да се по овој одредби казнн и лекар, који услед непажње чије здравље повредп. II ако то у поменутој одредби није изреком казано, ипак би се такав случај морао подвести под ову одредбу, јер је ова одредба генералне природе н односи се на све повреде здравља из нехата. ГОво мишљење заступа и Ценић у своме коментару на стр. 574. Но друго је питање сада: да лп је ову одредбу требало распрострети на све повреде нз нехата? Ми држимо да није требало, јер онај, који је по своме позиву дужан да у своме послу и раду обрати што већу пажњу, и у чију се сппсоббност и спрему други поуздају, па ,Ј 8(гађ>'е8еШшсћ Д. (I. Кешћ § 227.