Branič

НОВИ НАВОДИ ПО НАШЕМ ПРОЦЕСУАЛНОМ ПРАВУ, ИЗНЕТИ ТЕК У НЕЗАДОВОЉСТВУ ИЛИ ЖАЛБИ НЕ СМЕЈУ СЕ УЗИМАТИ У ВИД.

Наша судска пракса пружила нам је у неколико случајева доказе, да су се виши судови упуштали у оцену и решавање оних навода — од решавајуће важности — који су, од појединнх парничних страна изнети тек у незадовољству или жалби, и на тај начин, овако погрешним радом, рђаво нли утицали да се решење спорног предмета само што више одуговлачи, или утицали, по некад Бога ми, да се изазове и погрешна одлука. У намери, да ову погрешну радњу суда скроз противну духу нашег позитивног процесуалног права, — корегирам, решен сам да овим чланком претресем ово питање и на тај начин изазовем или полемичну дискусију ради дефинитнвне одлуке овога питања или опште признање о умесности и правилности својих погледа. Ну пре свега потребно је да учиним извесне начелне напомене. Да би се грађанско суђење, у једној држави могло вршити иравилно и правично, нормирана су у свима цивилизованим државама нарочита иравила, која у свом скупу представљају „законик о грађанско-судском поступку". А за то, што овај законик има да нормира нравила о самом суђењу, које се по начелима науке о државном праву сматра као део државне власти — зато се, велим, и процесуално право сматра као део јавнога нрава, чнја су правила