Branič
НОВИ НАВОДИ 110 НЛШЕМ ПРОЦЕСУАЛНОМ ПРАВУ 179
у ирпмени, према оваквој природи својој, строго апсолутног карактера, те се вољом нарничиих странака не могу ни мењатн — § 13 грађ. зак. Отуда, као логичпа консеквенца, следује, да се судови у вршењу правосуђа иорају строго прндржаватп само оних правила која је изнела једна држава у свом законику о грађ. суд. поступку као правила за поступак у вршењу правосуђа. У примеии својој, процесуално право ствара нарочити правни однос и то с једне стране између самих парничара, а с друге пзмеђу парничара и суда. Носиоци, гезр. субјекти процесуалног односа, као што видимо, јесу три личности: парничари — тужилац и тужени — и суд. Сам, пак, карактер тога односа састоји се у правима и дужностима процесуалних субјеката на основи процесуалног права а све у циљу правичније примене материјалнога права на дотичан спорпи случај — процесуалнн однос. Али ова права и дужности, које ствара процесуални ■однос, .нису правно једнака за све процесуалне субјекте. Тако, право једне парничне стране према другој није апсолутне већ релативне природе тј. парнпчна. страна која врши употребу свога права не може натерати противну парничну страну, да ова мора вршити своју дужност, која би одговарала њеном праву, јер закон о грађ. суд. поступку пружа парничарима само право да могу употребити сва овим законом предвиђена правна средства за одбрану свога ирава, а не наређују им једновремено и дужност да морају употребпти ова правна срества. II зато, што процесуално право ствара међу парничаре овакав процесуални однос, зато је н природа тога односа релатпвног а не ансолутног карактера. Међутим права, која процесуално право ствара између појединог парничара и суда нису релативне него напротив апсолутне природе тј. судови су иозвани у сваком случају самим законом о грађ. суд поступку да при оцени права појединог парничара примењују све оне прописе овога закона. на које се позвала која од парничннх страна ради заштите свога права. Такав однос суда према парничарима сасвим је ириродан, ако се пође са оне тачке гледишта коју сам напред већ истакао, да је процесуално право део државне зластк, па логнчно и део јавног права, коме према оваквој природи сво12 *