Branič

О ПОВРЕДИ ТЕЛА КРИТИЧКИ ПОГЛЕД НА ГЛАВУ XIX КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА,

Поред толиких права н интереса, које крив. законици појединих држава узимају у заштиту, право на живот и интегритет тела заузимају једно од понајважнијих места у крив. законику. Није дакле никакво чудо, што је и наш законодавац посветио нарочпту главу деликтима, који се тичу повреде тела. Повреда тела заузима у нашем крнминалитету процентуално тако важно место, да је о овоме деликту вредно мало опширније проговорити. Ово у толико више, што нп одредбе нашега казн. законика нису најпотпуније и најодређеннје, а ни судска практика, по нашем мишљењу, нема сталног ослонца за правилну примену одредаба, које се односе на повреду тела у опште. I Повреда тела, по својој природп, може бити у главноме: лака или тешка, а може бити нанесена намерно или из нехата. Мн ћемо се најпре задржати на лакој п тешкој повреди тела. Наш казн. законик не чини нарочиту поделу повреде тела на лаку п тешку, али се то изводн отуда, што се за тешке повреде тела тражи боловање п неспособност за рад најмање од једног месеца дана. Сем тога законодавац помиње лако повређење у § 174, а тешко у §§ 181 и 182 у којима се позива на §§ 177 и 178,. те се отуда види, да је он ппак усвојио поделу телесних повреда на лаку и тешку. БРАНИЧ 11