Branič

фАБРНЧКИ II ТРГОВАЧКИ ЖИГОВИ (МАРКЕ)

199

више иидустријалаца може имати за последицу ирелаз иттдивидуалног знака у општи, слободни знак. Тај прелаз сматра се да је пзвршен нарочито од оног момента, кад по назорима потрошачке публике жиг не указује више порекло робе од једног нроизвођача, већ одређује известан квалитет робе или одређену врсту робе. При оцени тога питања, од нарочитеје, дакле, важности схватање потрошача при тражењу робе с таквим жигом. Али ту треба опрезно поступати јер се вредност жига баш у томе и огледа, што роба с тим жигом има добру репутацију велику прођу у саобраћају. На слободинм знацима пе може се прибавити искључиво право употребе. Разлог је, што такви знаци не би могли вршити с успехом функцију жига, јер не испуњуњују први услов пуноважности сваког жига — нису индивидуални, дистпнктпвнп знаци. У законима о заштити жигова налазе се изречне одредбе у том смислу (§ 4 алинеја 1 немачког; § з аустриског; зес^. 74 алин. 3 енглеског закона). По пашем позитивном праву такви жигови нису такође допуштени. § з закона о жиговима вели: „Нико не може стећи искључиво право на жиг, који има општу употребу у саобраћају"... г) За жиг се не сме узети један говорни знак, који би био уобичајени назив ствари, пошто такав знак, и ако би карактерисао робу, чинио би то у другом погледу, а не би могао вршити функцију жига — индивидуално обележавање порекла робе. Не допушта се дакле, да неко резервише себи искључиво право на говорно обележје ствари, право да карактерише робу по њеннм својствима и особинама. У противном случају, с правом на име робе дао би се извесном лицу и монопол трговине са робом таквог назива, што се ни у ком случају не допушта. С тога је и усвојен принцип, да су описне, дескриптивне марке недопуштене. Питање пак, да ли је који говорни знак описан, дескриптиван, генерпчан, и одвише је деликатно, да би се могло лако у сваком случају решити. У опште се може рећи, да се под дескриптивним знацима разумеју апелативни називи самих ствари, називи који одређују природу и квалитет робе и као такви сматрају се за апсолутно нужне, да би се појам једне стварн изразио. 1 У дескриптивне знаке убрајају се и они првобитно про-

1 Е. РоиИШ: ор. сИ р. 74.