Branič

200

В Р А Н И Ч

извољни знаци, који нису стајали ни у. каквој вези са робом, али су се у-току времена у саобраћају претворили у нужне, описне знаке, чија је употреба свакоме допуштена. Тај прелаз врши се код говорних знакова врло лако, много лакше него што то бива при прелазу других индивидуалних знакова у слободне знаке. 1 Забрана употребе дескриптивних знакова за жигове нашла је места п у законима за заштиту жигова. Тако, у § 4 ал. 1 немачког закона налазимо изречну одредбу у том смислу. У аустриском праву, по § 3 став 2 зак. о жиговима, у опште је било недопуштено узети говорне знаке, тј. речи, за жигове. Али једном новелом од Г895 године, којом је закон измењен, то ограничење је укинуто и у будуће се односи само иа чнсто дескриптивне знаке (Вид. §§ 1 и 2 поменуте новеле). У француском закону о жиговима немамо изречне одредбе, али је јуриспруденција француска стално одбацивала описне жигове, из чега се види да француско право и код овог питаља није заостало иза еавремене науке. За енглеско право видетп зес4. 64 закона од 1883 год. и аг!.. 10 зак. од 1888 године, којп пзречно забрањују прибављање искључивог права обележавања једним оиисним знаком. Наш закон о заштити жигова, у чл. 3, не допушта искључиво прибављање права па један жпг, који бп се састојао само нз говорнпх знакова, даггле пз речи. Према томе, забрањујући у опште употребу говорних знакова за жнгове, српски законодавац још мање одобрава употребу дескриптивнпх знакова као жигова. 2. Друга општи услов, који треба да испунн .један знак, да би се на њему могло прибавити пуноважно жиговно право, јесте негативне природе и састоји се у томе, да се.жигом не смеју вређати постојећа стечена права. Та права, пак, могу по својој природп и садржини бити врло различпа. Жиг дакле несме бити противправан. Такав жиг не ужива заштиту, јер правнп поредак не може санкционисати једно право које у себи садржи клицу неправа. Правни поредак и постоји ради заштите постојећпх права, а не и ради заштите таквих права, којнма би се.она ранија права вређала и доводила у опасност. Кад би држава дала заштнту и таквим жиговима, она-би тнме посредно помагала вређање свог правног поретка. 1 Р. 8сЈипи1, ор. сИ, § 20.